Човек није само дијагноза

Дијагноза никада није била објективна истина о човеку, она не говори о човеку, нема објективно утемељење, него је хипотеза и претпоставка око које смо се договорили. Она је пре свега језик који користи систем, административни, институционални говор којим се лично искуство преводи у форму погодну за управљање, расподелу одговорности и регулацију одступања од норме. У том смислу, критика дијагностичког дискурса већ дуже у теорији не представља никакав радикални