Моћ је често у „кућним папучама“

Недавно је изашао мој други роман. Док чекам да ми људи јаве какав им је, скоро да не дишем. Онда добијем добар фидбек, напуним плућа ваздухом, живим тако неко време, не предуго. Или не добијем никакав фидбек, издахнем сав ваздух, па опет испочетка. Сви моји читаоци, у овом тренутку, имају моћ надамном, јер ми је битно шта ће да мисле и кажу. Делује тако парадоксално, зар не? Да читаоци имају моћ над аутором, док је аутор сву своју моћ употребио у стварању приче,