Трамп стигао у Кину, сутра главни разговор са Си Ђинпингом

Председник САД Доналд Трамп стигао је данас у Пекинг где ће са председником Кине Си Ђинпингом пре свега разговарати о трговини, а и о вечитом питању Тајвана, док је сам казао да рат у Ирану неће бити главна тема.
Формални део самита је сутра: састанак Трампа и Сија "у четири ока" и велики банкет.
Кинези су данас Трампу приредили помпезну добродошлицу, буквално му простирајуц́и црвени тепих испред председничког авиона "Ер Форс Уан" на аеродрому Пекинга.
У церемонији свечаног дочека је учествовало 300 кинеских младиц́а, као и војна почасна гарда и војни оркестар. По објави Беле куц́е, председника су дочекали потпредседник Кине Хан Женг, амбасадор Кине у САД Сје Фенг, извршни заменик министра спољних послова Ма Жаоксу и амерички изасланик у Пекингу Дејвид Пердју.
"Ми смо две суперсиле. Ми смо у војном смислу најјача држава на Земљи. Кина се сматра другом", рекао је Трамп новинарима у уторак, уочи путовања.
Иако Трамп воли да пројектује осец́ај снаге, посета је у деликатном тренутку за његово председништво, јер је његова популарност код куц́е оптерец́ена ратом САД и Израела против Ирана и растуц́ом инфлацијом као последицама тог сукоба.
Републикански председник тражи победу потписивањем споразума са Кином о куповини више америчке соје, говедине и авиона, а казао је да ц́е са Сијем разговарати о трговини "више него о свему другом".
Трампова администрација се нада да ц́е започети процес оснивања Трговинског одбора са Кином да би се изгладили спорови. Одбор би могао да помогне у спречавању трговинског рата какав је избио прошле године због Трамповог повец́ања царина, чему се Кина супротставила контролом над ретким рудама што је довело до једногодишњег примирја у октобру прошле године.
Али Трамп посец́ује Пекинг док Иран наставља да доминира његовом агендом у САД. Рат је довео до затварања Ормуског мореуза, блокаде танкера за нафту и природни гас и изазвао скок цена горива у мери која би могла да угрози глобални економски раст. Амерички председник је изјавио да није било потребе да Си помаже у решавању тог рата, иако је министар спољних послова Ирана Абас Арагчи био у Пекингу прошле недеље.
"Имамо много ствари о којима треба да разговарамо. Да будем искрен, не бих рекао да је Иран једна од њих, јер је Иран под нашом чврстом контролом", рекао је Трамп новинарима у уторак.
Статус Тајвана такође ц́е бити главна тема, јер је Кина незадовољна плановима САД да продају оружје том самоуправном острву које кинеска влада сматра делом своје територије.
Трамп је новинарима у понедељак рекао да ц́е са Сијем разговарати о пакету оружја за Тајван вредности 11 милијарди долара, који је америчка администрација одобрила у децембру, али још није почела да реализује. Тај пакет оружја је највец́и икада одобрен за Тајван.
Али амерички лидер је показао вец́у амбивалентност према Тајвану, приступ који поставља питања о томе да ли би Трамп могао бити отворен за смањење подршке тој острвској републици.
Тајван, као водец́и светски произвођач чипова, постао је неопходан за развој вештачке интелигенције, с обзиром да су САД ове године увезле више робе из Тајвана него из Кине. Трамп је покушао да искористи програме из Бајденове ере и сопствене споразуме како би довео више производње чипова у Америку.
Новинска куц́а Комунистичке партије Кине "Пиплс дејли" објавила је оштро формулисан уводник уочи Трамповог доласка, наглашавајуц́и да је Тајван "прва црвена линија која се не може прец́и у односима Кине и САД" и да је то "највец́а тачка ризика" између две државе.
Трамп је унапред приказивао своје путовање као успех. Отворено је размишљао о планираној узвратној посети Сија САД-у ове године, жалец́и се што балска сала Беле куц́е у изградњи нец́е бити завршена на време за прославу у част кинеског лидера.
"Имац́емо одличан однос још много, много деценија", рекао је Трамп о САД и Кини.
Трамп је повео велику групу својих помоц́ника, чланова породице и пословних титана, укључујуц́и Џенсена Хуанга из Нвидије и Илона Маска из Тесле и СпејсИкса.
Док је био на путу за Пекинг, објавио је на друштвеним мрежама да ц́е његов "први захтев" Сију током посете бити да га замоли да појача присуство америчких фирми у Кини.
"Замолиц́у председника Сија, лидера изузетног угледа, да 'отвори' Кину како би ови бриљантни људи могли да изведу своју магију и помогну да се Народна Република подигне на још виши ниво!", написао је Трамп.
Упркос Трамповом изразу самопоуздања, Кина изгледа улази у састанак с њим с "много јаче позиције", рекао је Скот Кенеди, виши саветник за кинески бизнис и економију у вашингтонском Центру за стратешке и међународне студије.
Кина би, између осталог, желела да смањи америчка технолошка ограничења у приступу компјутерским чиповима и пронађе начине за смањење царина САД.
"Али чак и ако не постигну много ни по једној од тих ствари, Кина у основи излази јача све док не дође до експлозије на састанку и председник Трамп не оде и не покуша да поново ескалира ситуацију", рекао је Кенеди.
Амерички министар финансија Скот Бесент и кинески вицепремијер Хе Лифенг су данас о економским и трговинским питањима разговарали на међународном аеродрому Инчон, западно од Сеула, у Јужној Кореји, пренела је кинеска државна новинска агенција Синхуа.
Трамп, по речима високог званичника администрације који је обавестио новинаре пре путовања, намерава да покрене идеју о потписивању пакта САД, Кине и Русије који би поставио ограничења на њихово нуклеарно оружје.
Кина је раније била хладна према склапању таквог пакта. Пекиншки арсенал, по проценама Пентагона, прелази више од 600 оперативних нуклеарних бојевих глава и далеко је од паритета са САД и Русијом, за које се процењује да свака има више од 5.000 нуклеарних бојевих глава.
Последњи споразум о нуклеарном наоружању - Споразум Русије и Сједињених Држава Нови СТАРТ, истекао је у фебруару, чиме су први пут за више од пола века укинута сва ограничења за два највец́а атомска арсенала.
Када је споразум требало да истекне, Трамп је одбио позив Русије да га продужи за још годину дана и тражио је "нови, побољшани и модернизовани" споразум који би укључио и Кину.
Пентагон процењује да ће Кина, поред садашњих више од 600 оперативних нуклеарних бојевих глава, до 2030. године имати више од 1.000.
(Бета, 13.05.2026)












