Брнабина „буба“ и мој „фића“
Данас 11.07.2026 | Братислав Браца Марковић
Много волим кад се високи функционери актуелне власти отворе па почну да причају животне, топле људске приче.
Заправо, пре свега много сам срећан што су нам баш ти људи актуелна власт. И онда кад испричају неку причу из своје младости, ја се сав разнежим. Оћу често и сузу да пустим. Ту мало настане проблем. Јер, ономад кад сам слушо Дарета Глишића у епизоди „Само да нам Вучић не оде“, дирнуло ме, плакао сам толико да нам се диго паркет у дневној соби. Овог пута нисам плакао (мада прича можда јесте за плакање) више ме је ударила носталгија за младошћу и дивним деведесетим
