Јеремић за ЦМГ: Вештачка интелигенција као глобално јавно добро

Овогодишња Светска конференција о вештачкој интелигенцији, која се од 17. до 20. јула одржава у Шангају под слоганом "Интелигентни партнери, заједничка будућност", долази у тренутку када свет пролази кроз дубоку технолошку трансформацију чије ће последице обликовати глобалне и међуљудске односе деценијама унапред, оценио је председник Центра за међународну сарадњу и одрживи развој (ЦИРСД) Вук Јеремић.

Вештачка интелигенција данас више није само питање економског развоја и технолошког престижа — она постаје један од кључних чинилаца глобалне расподеле моћи, инструмент друштвених промена и све важнији елемент међународне сарадње, наводи Јеремић у рубрици Колумне Кинеске медијске групе (ЦМГ).

У том контексту, истиче Јеремић, Кина се последњих година профилисала као један од кључних актера у развоју нових технологија и као заговорник модела који вештачку интелигенцију посматра кроз призму међународних јавних добара и шире доступности технолошких капацитета.

Управо је то једна од централних порука овогодишње конференције у Шангају: технолошки напредак неће имати пуни смисао уколико његове користи остану ограничене на мали број држава, компанија и појединаца, наводи Јермић, који је и председавајући 67. заседања Генералне скупштине УН и бивши министар иностраних послова Србије.

Последњих година Кина је показала изузетну способност да обједини научни потенцијал, индустријску производњу и дугорочно стратешко планирање. Међутим, оно што кинески приступ чини посебно занимљивим јесте чињеница да се он значајно разликује од модела који данас доминира у Сједињеним Америчким Државама.

Амерички систем развоја вештачке интелигенције у великој мери ослања се на иницијативу приватног сектора. Неколико технолошких компанија и њихових оснивача данас контролишу највећи део најнапреднијих модела, рачунарских капацитета и инфраструктуре неопходне за даљи развој ове области.

Значајан део најнапреднијих америчких система развија се у оквиру власничких модела, уз ограничен приступ изворном коду и подацима, док се приступ технологији често регулише пре свега тржишним и комерцијалним интересима, наводи се у ауторском тексту.

Кинески институционални оквир разликује се од америчког по наглашенијој улози државе у дефинисању стратешких приоритета, координацији истраживања и стварању регулаторног оквира. Истовремено, последњих година све већи број кинеских компанија одлучује се за развој модела отвореног кода, омогућавајући универзитетима, истраживачким центрима, стартап компанијама и државама широм света да активније учествују у технолошкој револуцији.

Такав приступ има посебан значај за земље у развоју. За велики број држава Азије, Африке и Латинске Америке, приступ најнапреднијим системима вештачке интелигенције често је ограничен високим трошковима и технолошким баријерама.

Кинески модел, заснован на већој доступности технологије и интензивнијој међународној сарадњи, отвара могућност да користи дигиталне трансформације буду равномерније распоређене.

Управо зато Пекинг последњих година све више инсистира на концепту међународних јавних добара, истиче Јеремић.

Поред улагања у инфраструктуру, енергетику и повезивање, Кина настоји да своје технолошке капацитете укључи у шири пројекат глобалног развоја. Иницијативе у области вештачке интелигенције, дигиталне економије и научне сарадње представљају важан део те стратегије.

Наравно, како наводи аутор, ниједан модел није лишен изазова.

Развој вештачке интелигенције отвара бројна питања која се тичу безбедности, заштите приватности, тржишне конкуренције и будућности рада. Управо због тога међународни дијалог о правилима, стандардима и етичким принципима постаје једнако важан као и сама технолошка трка. У том погледу, Кина све активније промовише идеју да глобално управљање вештачком интелигенцијом мора бити инклузивно и да земље у развоју морају имати глас у обликовању будућих норми.

Србија има посебан интерес да пажљиво прати ове процесе, оцењује Јеремић.

Последњих година сарадња између Србије и Кине значајно је проширена и данас обухвата не само традиционалне области, попут инфраструктуре и енергетике, већ и дигитализацију, иновације, научноистраживачку сарадњу и високе технологије.

Овакво партнерство отвара нове могућности за привредни развој Србије, али и за њено снажније укључивање у глобалне токове технолошких промена.

Важан допринос том процесу дао је и недавно одржани Хоризонс Форум о одрживости и повезивању у Београду. Током два дана, Форум је окупио изузетну заједницу високих званичника, пословних лидера, инвеститора, представника водећих компанија и угледних стручњака из Кине, Европе и других делова света како би разменили мишљења о многим кључним питањима нашег времена. Једнако важно, Форум је створио нове могућности за практичну сарадњу између различитих сектора и региона, потврдивши јединствену улогу Београда као природног места сусрета Истока и Запада, а пре свега Кине и Европе.

Дискусије вођене током Форума показале су да технолошки развој више није могуће посматрати одвојено од питања одрживости, енергетике и међународне сарадње. Вештачка интелигенција постаје један од главних покретача економског раста, али и средство за успостављање нових облика повезивања међу државама и друштвима.

Због тога тема овогодишње конференције у Шангају превазилази оквире саме технологије. Питање које се данас поставља није само ко ће предводити развој вештачке интелигенције, већ и како ће њене користи бити расподељене.

Одговор на то питање, како је закључио Јеремић, имаће значајне последице не само по структуру светске економије, већ и по будућу архитектуру међународног поретка у деценијама које долазе.

(Бета, 18.07.2026)