Subotica je grad gde secesija diše

Secesija nije bila samo arhitektonski pokret. Bila je pobuna. Pobuna protiv ravnih linija, protiv hladnog kamena, protiv građevina koje ne osećaju ništa. Umetnici i arhitekti s kraja devetnaestog veka odlučili su da zgrade mogu da procvetaju, da fasade mogu da dišu, da grad može da izgleda kao živo biće. I nigde ta pobuna nije ostavila dublji trag nego u Subotici, gde su između 1896. i 1912. nikle građevine koje i danas oduzimaju dah. Na fasadi Rajhlove palate