Требињски пићари
Дојче веле пре 28 дана
Нестварно прозрачна вода као огледало удвостручава лепоту вароши. На мекој позадини неба плута оштра, камена силуета планине. Мостови. Сеновити дрвореди. Требиње је складно попут Дучићевог дванаестерца.
Са Херцеговцима сам се дружио у Сарајеву и Београду. Крајем осамдесетих су две девојке из Требиња са мном дочекале зору уз тамбураше у Малој Скадарлији. Код цимера Менсе сам знао отићи у Столац. Био сам одувек задивљен искреном љубављу тих људи према завичају. Мостар, Столац и Благај сам увек доживљавао као моју личну Андалузију. Ипак, део херцеговачког мозаика је недостајао. Деценије су пролазиле, али ме пут није наносио у Требиње. Све до овог сунчаног дана
