Pobednici, ućutkajte me
Danas pre 1 sat | Radiša Dragićević
Pre duže od četvrt veka, u još toplim večerima rudarske varoši, tabanali smo moj tada petnaestogodišnji sin (ćerkama nisam dozvoljavao), naš komšija Mića i nastavnica klavira Olivera, čiji je sin bio bubnjar u prvom redu, a mi odmah iza njih.
Komšija Mića i ja smo u tom prednjem delu sve duže kolone bili jedine sede glave. Veče, uoči 5. oktobra, u prolasku Ulicom 3. oktobra, pozvao sam dve osobe sa osmatračnice – terase da nam se pridruže – odmahnule su rukom, a jedna od njih je pitala šta nam znači ona velika odvratna krpa (zastava Otpora), upravo razapeta na pročelju Doma kulture. Sutradan, ulice su bile zakrčene pobedničkim slavljem, a dve pomenute osobe su išle sredinom ulice, slavodobitno tukući
