Piše Ivan Mrđen: “Exegi monumentum” Slaviše Lekića
Nova pre 5 sati
U noći između 9. i 10. novembra pre pet godina prestalo je da kuca hrabro srce sjajnog novinara Slaviše Lekića (1959-2021). Bio je moj učenik, pa drug, pa kolega, pa prijatelj, da bi mi jedno vreme bio i predsednik, kad je od 2017. do 2019. stajao na čelu Nezavisnog udruženja novinara Srbije.
O njemu i njegovom radu je tih dana izrečeno i napisano mnogo više od onoga što se obično govori i piše u takvim prilikama, nešto od toga je ponovljeno i naredne godine, a onda su vreme, događaji i, na žalost, neke nove prerane smrti, pre svih naših kolega Veselina Simonovića (1959-2022) i Stojana Drčelića (1964-2022) postepeno smanjivali javni prostor za sećanje na Slavišu. Zato sam njegovoj ćerki Milici, dan posle 25. oktobra poslao poruku da ne treba zaboraviti
