Инквизиторски језик Српске листе
Данас пре 40 минута | Радоје В. Шошкић

Када се политички субјект (читај: Српска листа), чија је егзистенција примарно структурисана око паразитске екстракције ресурса и клијентелистичке контроле јавног простора, суочи са неминовношћу посљедица сопственог изборног краха, његов први рефлекс није самопреиспитивање ни суочавање са сопственом одговорношћу.
Напротив, умјесто демократског прихватања политичке воље грађана и полагања рачуна пред облицима јавног разума који једини легитимишу сваку власт, апарат моћи се регресивно урушава у архетипске обрасце инквизиторске анатеме, идеолошког дисциплиновања, јавног жигосања неистомишљеника и огољеног политичког линча. Овај рефлекс није случајан, нити је ирационалан – он је структурно нужан. Мишел Фуко је прецизно утврдио да сваки систем моћи који не може да се










