ПРЕЛАЗЗИ: Марез и Варди, 33 године касније
Моззарт спорт 20.03.2016
Ако имаш у себи то да се гледалац, било на трибини или испред екрана, дословно најежи када узмеш лопту, ако се подразумева да ћеш урадити нешто што нико никада није и што нико никада неће, ако изазиваш вртоглавицу и спонтане аплаузе, ако по терену не само да плешеш, него клизаш, летиш и возиш глисер, може бити да се зовеш Марез или Барнс; и сасвим може бити да си велики играч.
Ако је истина да се историја понавља, можда стари брадоња Маркс није био у праву. Можда се не понавља два пута, као трагедија и као фарса, него може да се понови колико год јој воља пута, са различитим коначним исходом. Може ли, макар у фудбалу? У то ће се уздати цела планета и добар део Енглеске, који ових дана – а посебно после још једне победе, на терену погубљеног, али зато још опаснијег Кристал Паласа – искрено навијају да
