Љубомир Живков: Зрењанин
РТВ 26.03.2016 | РТВ | Фото: РТВ
ФАРКАЖДИН - Као што је моја породица у свега три поколења пројурила кроз ловачку привреду (деда), кроз земљорадњу (отац), све до услужне делатности (која припаде мени), тако се мој лични дијалектички развој очитавао и у превозним средствима која су ме из једне моје епохе носила у наредну: положио сам пријемни за зрењанинску гимназију, ту ми је подвоз био још као из лектире: запрега, наше зеље и шпедитер; на студије марксизма у Београд отпутоваћу путничким возом Југословенске железнице,
Нисам читао ништа о Михајлу Пупину, али ако се у будућност великан није отиснуо преко Панчева, ако се био определио за воз као најмодерније превозно средство, онда су га његови морали једног јутра испратити на фаркаждинску железничку станицу, пошто су скелом колективно превезени преко Тамиша, али ово су ненаучна нагађања, држимо се онога што сам својим очима видео: место на којем бејаше скела било је једно од најлепших, све до
