Sale Đorđević: Pa je l' sad shvatate, sinovi?
Nedeljnik 20.08.2016 | Razgovarala Zorica Marković
Sportistima se pruža prilika da predstavljaju svoju zemlju u nečemu. Da li ima nešto više i veće? Ugovor, novac, jedno leto više provedeno na plaži ili brodu - ima vremena za to. Karijera sportiste vrlo brzo prođe, pogotovo ta reprezentativna jer je zahtevna. Nikada neću zaboraviti Vladimira Radmanovića, te 2002. godine, kada su osvojili zlato u Indijanapolisu. Dočekao sam ih i otišao sa njima u Skupštinu grada. I na toj terasi, Radmanović je bio bez medalje jer je napravio jedan "dišpeto" prema treneru
Trening košarkaške reprezentacije Srbije na Kopaoniku, nešto više od dve nedelje pred početak Olimpijskih igara u Riju, podsetio me je na jedan od onih na koje sam kao klinka sasvim slučajno zavirila svojevremeno 1995. godine, i gledala Sašu Đorđevića, sada selektora te selekcije, kako se priprema da razbije ostatak Evrope. Bile su to godine kada smo živeli i disali samo dok su se odbrojavali napadi u kojima je on predvodio najbolju belu petorku
