Салонска трагедија освете

Кишову „Електру” (1968), обрађену према Еурипидовој трагедији, редитељка Ива Милошевић поставља у универзалном обличју, не посежући за њеним значењским осавремењивањем. Дизајн сцене и костима је заводљив, сведен, елегантан (сценограф Горчин Стојановић, костимограф Борис Чакширан). Простор је утврђен од дрвета, као падина, на чијем је дну с десне стране издубљен базен. Ритам игре је спор, церемонијалан, а штимунг битно одређује присуство