Ljubomir Živkov: Suknene čakšire
RTV 08.01.2017 | RTV | Foto: RTV
FARKAŽDIN - Dešava se sve češće da mi kad izađem iz kuće prva misao bude: „Bože, pa ja ovaj dan znam!“, iako sam se prilikom poslednjeg popisa stanovništva iskreno izjasnio kao neznabožac, i nisam se pojavio u rezultatima popisa, država me svrstala u ostale. Ali zaista ima jutara istovetnih, koja su me već zadesila na putu ka železničkoj stanici, dok smo fruštukovali na njivi, ili dok sam ulicom Koče Kolarova žurio ka Žitnom trgu i dalje ka školi, ponovi se miris budućeg snega, vetar, slad iz Pivare... Čak
Jutros sam poželeo da imam suknene pantalone i suknenu reklu: šta je bilo sa tom tkaninom bez koje je život koliko u prošlom stoleću bio nemoguć? Ne mogu da mu opišem ni boju, sura, smeđa, pre bih za nešto drugo rekao da je imalo boju sukna, pa ko razume razume. Kroj suknenih pantalona beše istovetan, kao da su svi šnajderi i svi radnici u manufakturama imali licencu od istog kreatora, neke su pantalone bez sumnje bile šivene i po meri, jedne je
