Beogradsko dramsko moga detinjstva
Politika 16.02.2017 | Goran Marković
Ljuba Tadić je bio impozantna pojava. Delovao je međutim izgladnelo, što je moguće i bio. Kada je dobio prvu platu rekao mi je: „Šta hoćeš da ti kupim?” Ja sam kao iz topa odgovorio: „Gumene čizme kod Borova”, što je predstavljalo vrhunac mojih neostvarivih želja
Beogradsko dramsko pozorište sam oduvek smatrao svojom drugom kućom. U stvari, možda i prvom. Sa roditeljima sam stanovao u jednoj sobi zajedničkog stana u Ulici carice Milice i tih petnaestak kvadrata nisu se mogli smatrati pravim domom. Kroz zajedničko predsoblje, u kome je živela baka, stizalo se do zajedničke kuhinje, kupatila i terase, i sve to smo delili sa stricem i njegovima, koji su živeli u sobi do naše, odeljene staklenim vratima kroz
