Balkanski Hrist
Dojče vele 29.05.2017
Prvo je Mića osmeh sa svoga lica propustio kroz trombon. Zeki je silovito zaplakao kroz trubu. Kao Sveti Mihajlo on je cepao oblake i budio mrtve. Zekiju se sneg topio u zelenim očima dok je gledao Raspetog.
Dragi Ivane, U cik uskršnje zore počeo je da veje sneg. Na Kosančićevom vencu bilo je mračno kao u katakombama. Tri prozebla muzičara osmesima su se branila od pahulja. – Zašto je stvoren svet? – upitao je Mića Ciganin. – Šta su anđeli? – kinuo je trubač zečjeg lica, koga su zvali Zeki. Bubnjar Fejzo je podigao „goč“ i objavio: – Osećam ga. Ne vidim ga, ali je tu, veliki kao velika kiša. Čujem kako diše i šapće. – Šta kaže? – Kaže: Stajao sam u
