TS: Državna pomoć kroz subvencije nedovoljno transparentna, nije poboljšana kontrola
Sistem dodeljivanja državne pomoći investitorima preko subvencija u Srbiji je unapređen u odnosu na 2015. godinu i transparentniji je, ali nije bolja kontrola davanja državnog novca, rekao je danas predsednik Transparentnosti Srbija (TS) Vladimir Goati.
Goati je na konferenciji za novinare o subvencijama investitorima istakao da se godišnje troši ogromna suma novca na državnu pomoć i da je u 2015. iz državne kase za te namene potrošeno 860 miliona evra.
"Dodela državne pomoći je i dalje nedovoljno transparentna jer se delovi ugovora sa investitorima ne mogu naći na sajtu Komisije za kontrolu državne pomoći, neke odluke su sporne, a kod nekih ugovora državna pomoć je premašila utvrđeni limit", rekao je Goati.
Dodao je da sadašnji način dodele državne pomoći ne može da isključi teritorijalne, partijske i lične kriterijume.
Prema rečima saradnika TS Zlatka Minića, sistem dodele državne pomoći u Srbiji je unapređen u odnosu na raniji period kada su kriterijumi bili "fluidni.
"Sada je predviđeno da kompanija po osnovu subvencije zaposli određen broj radnika, ali nije jasno koji će biti minimalni troškovi zarada u dve godine nakon postizanja pune zaposlenosti, što je osnov za dodelu subvencija", rekao je Minić i dodao da su plate u firmama koje dobiju državne subvencije uglavnom 20 odsto više od minimalne zarade.
Glavni problemi su, prema njegovim rečima ostali nerešeni, a transparentnost se umanjuje "izuzetno spornom" odlukom Komisije da nema potrebe da se izjašnjava o subvencijama koje se daju u skladu sa vladinom Uredbom o uslovima i načinu privlačenja direktnih investicija čak ni kada se subvencije daju bez javnog poziva.
Postoji, kako je rekao, mnogo slučajeva dodeljivanja enormnih iznosa državne pomoći, posebno između 2010. i 2013. godine koji nisu prijavljeni.
"Subvencije su nekim kompanijama dodeljene iznad dozvoljenog limita ali niko nije odgovarao, a novac nije vraćen", rekao je Minić.
Komisija za kontrolu državne pomoći, prema njegovim rečima nikada nije donela negativno rešenje.
Minić je dodao da pravni položaj Komisije nije promenjen u odnosu na raniji period i da je njen status ostao nedefinisan i predstavlja "čudan hibrid između radnog tela Vlade Srbije i nezavisnog organa".
Programski direktor TS Nemanja Nenadić istakao je da je kontrola državne pomoći započeta zbog evrointegracija i propisi su napravljeni da zadovolje formu.
"Vremenom se izgubila i forma pa su preporuke TS da se utvrdi potreba za postojanjem takve komisije u postojećim uslovima. Trebalo bi otvoriti javnu debatu u Skupštini o svrsishodnosti državne pomoći i alternativnoj upotrebi tih sredstava", rekao je Nenadić.
Do sada, prema njegovim rečima, ni pristalice ni protivnici subvencija nisu uradili analizu ekonomske opravdanosti subvencija, a sporno je i to što se politički mogu zloupotrebiti.
"Političari visokog ranga koriste subvencije u predizbornim kampanjama iako su zakonom zabranjenje nenovčane podrške", rekao je Nenadić.
Dodao je da je na osnovu analize 21 firme koje su dobile ukupnu pomoć od 180 miliona evra najveći utisak na njega ostavio slučaj firme NCR iz Beograda kojoj je dodeljena pomoć 2011. i 2013. godine a Komisija je pokrenula postupak kontrole 2016. godine.
TS je otkrila i da je subvencija kineskoj firmi Mei Ta od 22,71 milion evra dodeljena, a ugovor je potpisalo Ministarstvo privrede pozivajući se na broj rešenja Komisije koje tada nije bilo doneto.
Ta komisija prema analizi TS nije razmatrala da li je dozvoljena subvencija Geoksu u Vranju, "a da jeste morala bi da traži povraćaj subvencije jer je prekoračen limit".
U slučaju subvencije za firmu Mitros flajšvaren, kako navodi TS, Komisija nije razmatrala opravdanost te državne pomoći sa obrazloženjem da nije nadležna jer je u oblasti poljoprivrede.
Utvrđeno je da je Komisija 22. jula 2015. godine zaključila da se ugovor Republike Srbije za firmu Beograd na vodi, sa firmama Belgrade Waterfront Capital Investment i Al Maabar Investment International iz Ujedinjenih Arapskih Emirata ne odnosi na državnu pomoć.
"Posle analize Komisija ipak konstatuje da se Republika Srbija prilikom zaključivala tog ugovora ponašala kao privatni investitor, realno i racionalno i da je naknada Srbiji za ustupanje zemljišta utvrđena u skladu sa tržišnim principima", navodi TS.
(Beta, 06.12.2017)
