НБС: Разрешили смо недоумице око употребе печата

Народна банка Србије (НБС) саопштила је данас да је усвојила измене подзаконских аката из области платног промета којима је потврђено да банке не могу одбити пружање платних услуга само због тога што клијент у свом пословању с банком не жели да користи печат.

У саопштењу се наводи да то значи да привредни субјекти који су до сада имали отворене рачуне и на шалтеру користили печат за оверу платних налога у земљи и са иностранством могу једноставно од 1. октобра банци предати писани захтев да више не користе печат и банка је дужна да им без анексирања уговора већ наредног дана обезбеди предају потписаних платних налога без обавезе да их клијент овери печатом.

Правна лица и предузетници који отварају нове рачуне нису дужни да од 1. октобра оверавају захтев за отварање рачуна, картон депонованих потписа, налоге за платни промет, менице и друга документа која се односе на платни промет, осим ако то нису изричито захтевали од банке и уговорили с њом.

Из НБС истичу да је усвојеним решењима дат пун допринос и испуњењу једног од задатака који је Влада утврдила у свом програму, а ради чијег спровођења је образована међуинституционална радна група за укидање обавезне примене печата и издавање папирне фактуре, у чијем раду учествују и представници централне банке.

Главни циљеви који се желе постићи новим решењем јесу смањивање трошкова привреде и унапређење позиције Србије на листи услова пословања (Доинг Бусинесс) коју објављује Светска банка.

Подсећа се да је иако је НБС још 2014. доношењем Закона о платним услугама и усвајањем пратећих подзаконских аката и фактички укинула обавезну употребу печата привредних субјеката у вези с платним услугама, уочено да у банкарској пракси често и даље преовлађују решења на основу којих привредници у свакодневном пословању употребљавају печат (нпр. за оверу образаца платних налога на шалтеру), када не користе предности електронског и мобилног банкарства.

НБС је позвала све привредне субјекте да у пуној мери користе могућности и предности електронског банкарства и пословања које су им већ читав низ година у Србији доступни, јер се на тај начин, како је наглашено, смањују не само трошкови и време одласка на шалтер банака, већ и расходи за папирну документацију у свакодневном пословању.

(Бета, 08.09.2017)