„Три“ Душан Патић, издање „Соларис“ Нови Сад 2016.
Дневник 16.09.2017 | Дневник.рс
После две збирке поезије („Чиода (Уликсов осмех)“, 1988, „Снови и додири (Пљусак стихова)“, 2010) Душан Патића (1962), песник и преводилац, представља се знатижељним читаоцима прозним првенцем, збирком прича, под насловом „Три“; књигу чине, како сам наслов каже, три сегмента у распону од минијатуре, преко приче до приповетке.
Сви сегменти повезани су и чине лабаву али функционалну целину која прати одрастање и стасавање главног јунака. У првом делу јунак се, на сахрани, среће са непознатим и нејасним му обрасцима/ритуалима којима се „обавија“ чињеница физичког нестанка једног члана породице. Дечак не успева да схвати понашање одраслих и сву „кореографију“ чина који садржи низ истовремених, збуњујућих радњи и контрадикторне реакције учесника. Други сегмент је
