Igra naših života: Noć tihog puča i velike podele (3)
RTS 12.10.2017
Čovek mora u sebi nositi haos, kako bi mogao roditi treperavu zvezdu. Ili barem tako kaže Fridrih Niče. Pa, ako uzmemo gledanja ovog brkatog apatrida kao ishodište u našem razumevanju stvaranja i stvorenog, kako se tu uklapa fudbal? Da li se uklapa uopšte? Da li se uklopio tog utorka, osmog decembra 1863. godine? Da li, naposletku, treba da se uklapa?
PRVI DEO DRUGI DEO Bio je posednut. Svi su oni, slični njemu, veličanstveni duhovi u oklopima ljudi. Onima koji gledaju, a to rade pogrešno – a ništa ne greši više od alijanse mrežnjače i neuhranjenog kranijuma – on i oni deluju smešno, tupavo i smotano, baš kao Bodlerov albatros. Ali on nije bio smešan, tupav ili smotan. Iv Klajn, kao i svi umetnici, podjednako obeleženi Kainovim belegom i muzinim ugrizom, bio je čovek koji je tražio. Negde na
