Постпремијерна депресија: Милан Нешковић: Радујем се што идем кући, а тужан сам што одлазим из Русије

Да нисам са пријатељима који су ме изненадили и дошли на премијеру у Јарослав (хвала Андрија и Лидија!), осећао бих се и небезбедно због сумњивих лица која обитавају по ћошковима аеродрома. Гледам кроз стакло. Напољу пада одвратна киша. Авиони се паркирају, полећу и слећу. Мрак је пао око три по подне. У ствари, ја више не знам у Русији у децембру да ли сам легао или устао. Лет ми је за пар сати. Огроман светлећи знак Сбербанке осветљава део