Samo je raša popov mogao ovako lepo opisati božić: Dan kad su se deca radovala orasima!

Priču o najlepšem prazniku svog detinjstva ispričao je ovako: "Božićna ustreptalost u srcima nas dece počinjala je petog januara, na Tucindan. "Deco, danas se ne smete tuć! Jer ćete se tući cele godine." Komšija, seljak, izjutra donosi naviljak slame za svinju. U našoj kući redovno su na Tucindan klali svinju. Dolazio bi nam stric Čika Vesa – slamom bi pokrio truplo zaklane svinje. Kad potpali slamu, ona bukne visoko i "oprlji" čekinje. Čika