Ту ноћ загрлила сам маму и знала да је то последњи пут: Сваки породични празник ми је све теже без ње!

Те ноћи пажљиво сам је придигла из кревета, бојећи се да јој не додирнем рану на леђима, да је тако слабу својим додиром још више не повредим. Загрлила сам је чврсто и дуго сам је тако држала. Држала сам је као да држим своје дете које желим да утешим, заштитим. Привила сам свој образ на њен, рукама јој прелазила преко главе израњаване од зрачења. Није имала косу. Ни перику више није могла да трпи. А сећам се кад је коса почела да јој опада.