Prelazzi: Je li, bogati, a šta je Ronaldinjo?

Nazvaću te prijateljem, iako smo se samo jednom sreli. Bilo je to jedne jesenje večeri na San Siru, ima tome sada već skoro osam godina; Milan je igrao protiv Fiorentine, sedeo sam na onom drugom prstenu, borio se sa velikim kapljicama kiše koje su prolazile kroz bušni krov – da li su ga popravili ikad, zaboga? – i padali pravo zavrat, a gde bi drugde, i pokušavao da te ugledam, mada su te skrivali šal, tuga, Leonardo i svest da su ti milanski,