Dobra vest za lenjivce
RTS 28.01.2018
Koliko često sebe opisujete kao „lenju osobuˮ? Tendencija da sebi odmah zalepimo tu etiketu potiče iz detinjstva. Ako bismo pisali domaći zadatak ujutru, navrat-nanos, pred odlazak u školu, ili odbili da pomognemo roditeljima u nekom poslu, odmah bi nas proglasili „lenjim bubamaˮ, „lenčugamaˮ ili u najboljem slučaju, „dangubamaˮ. Taj proces sami nastavljamo i u odraslom dobu, dok se protežemo na kauču, a brdo neispeglanog veša stoji danima.
Lenjost je oduvek predstavljala sinonim za nedostatak motivacije i bezvoljnost. Svodi se na to da propuštamo da nešto uradimo iako znamo da možemo. Odugovlačenje izvršenja i skretanje pažnje na nešto sasvim drugo stvaraju osećaj neuspeha. Često je reč o subjektivnom osećanju. Ukoliko nas i drugi smatraju lenjim, to samo služi kao potvrda i produbljuje negativno mišljenje koje imamo o sebi. U hrišćanskoj tradiciji, lenjost je jedan od sedam
