Сапутници
Политика 30.01.2018 | Растко Петровић
Жена коју човек не би могао имати у њеном граду, да је из њене средине, годинама, чак и ако га она заводи, даје се човеку (кога је изненадно заволела, док јој прихватао ствари при уласку у воз) између мењања возова у хотелу коме не зна ни име, у вароши од које ће познавати само оно прелажење улице од станице до хотела, немајући времена чак да му каже ни да јој је он прва љубав.
Живот је разуме се пун авантура; али колико су ове ретке и разводњене ако се не макнемо из једне куће и једне вароши а колико су убрзане, изненадне, нагле, ако се човек само помери са свога места и упусти у оно што се зове: Путовање. Прође по некад и више месеци а да вам се ништа не догоди, да ни једну занимљиву личност не упознате; и довољно је онда да само седнете у воз па да се уплетете у врелину догађаја, да се сусретнете са стотину
