Кад новац диктира све и слон може да плеше Лабудово језеро
Данас 12.02.2018 | Пише: Татјана Мандић Ригонат
Београд - да се ја нешто питам Не постоји један Београд осим кад га гледамо из авиона при ноћном слетању. Много је његових различитих лица и проблема на релацији човек- град, све у зависности од тога у ком делу Београда живимо.
Мој крај је Дорћол. Годинама ходам дорћолским улицама у цик-цак избегавајући да не угазим у трагове некултуре неких љубитеља кучића, а мрзитеља суграђана и града. Тај цик-цак комбинован је са тактиком поглед горе – поглед доле, јер се фасаде обрушавају као метеорска киша. Локална химна Дорћолаца могла би да буде на мелодију песме Пада, пада, влада али уз речи Пада, пада, фасада. Дорћол нема довољно зелених површина а загађеност је огромна.
