Врање: Пут тихог недоласка

Корачам брзо ка центру града, али успут ме зауставља та табла. Скретање са дневне трасе корака који свакодневно само тлаче у трењу моје ципеле и поглед. Табла „Баба Златина улица“. Као звезде урамљене у камену, ћути та калдрма. Напуштам „дневну стазу“ путање. Крећем ка капији куће Баба Златине у којој је сам, само са бабом одрастао „Бора Златин“. Крећем да станем, пред улазним вратима. Још једном. По ко зна који пут, или први од када је у