Skočio je sa mosta dok je zvonilo sa saborne crkve: Neće oni više da mi zagorčavaju život. Jarane moj, zatvaram svoj dućan...

Bio je 26. mart 1984. godine. Branko Ćopić izlazi iz svog stana, tu negde oko "Beograđanke", najviše beogradske palate, i odlazi do hotela "Moskva". U restoranu na spratu naručuje kafu i dugo gleda na Savu. Časti konobare, valjda prvi put, i to pozamašnom svotom... - Koji je povod? - pitaju konobari. - Imam, verujte, veliki razlog - odgovara Branko. Silazi do mosta. Okreće leđa zgradi Centralnog komiteta, preskače ogradu i strmoglavljuje se na beton. Sutradan štur