Ову фотографију је њен аутор умало платио животом, а прича која стоји иза ње је као најгора ноћна мора

У очи може и небо стати, певао је Мика Антић. На хиљаде деце са туђим небом у очима слило се у зенице и срце Мухамеда Мухеисена (37) а онда и у меморију његовог фотоапарата. Хиљаде уплашених погледа и безброј страхова, туга избеглиштва и варљива нада бољег сутра, километри беспућа без крајње адресе, судбина деце која стомак помера главна су тема овог неуморног хроничара људске несреће и беде, тог мастерписа светских силника и белосветских