Knjiga Kraj beogradske kaldrme Dragana Bosnića

Priče Dragana Bosnića, koji sebe smatra „profesionalnom skitnicom“ i najveće zadovoljstvo oseća kada ranom zorom krene u planinu putrem „koji prate cipele i s mislima koje niko ne prati“, svojevrsno je putovanje u prošlost, koje nagoveštava uzbudljivu avanturu dečaka rođenog i odraslog na beogradskoj kaldrmi šezdesetih godina prošlog veka. Bosnić piše da do sredine šezdesetih godina, Beograd još nije bio velegrad, ni prostorno ni brojčano, da je