Проблеми модерне критике
РТС 02.05.2018
Уметност било која по својој природи се мора суочавати са судом јавности, у супротном не би ни постојала, тачније, била би сведена на приватност уметника, уз могући уски круг пријатеља. Дакле, никада не би постала широки простор јавног, нити би било културе и наслеђа. Замислимо само да један Рембрант, Бетовен или Томас Ман никада нису своја дела изнели из својих атељеа, радионица? То се наравно није догодило, сем у неким ретким и по природи ствари непознатим случајевима. (Једна од тих мистерија је
Овај увод је заправо намењен односу уметника и критике. Прихватајући нужност јавног излагања, сами уметници никада нису имали проблема с публиком. Међутим, однос уметника и критичара од самог почетка је био проблематичан, конфликтан. За уметнике, критичари су били неталентовани уметници који су злоупотребљавали критику ради задовољења своје сујете, неспособне за креативно, док су за критичаре, сами уметници (већина њих) били управо одраз
