Путописи у стиху и прози

Неко је рекао: „Путовања вас прво оставе без речи, а онда вас претворе у приповедача“. Пред читаоцем је управо прозно-поетски путописни портрет чији аутор приповеда искуство једног унутрашњег путовања, онај укрштај конкретног сусрета са земљама, местима, селима и варошима у којима је боравио или их упознавао, са духовним путовањем које као простор “путописне имагинације” није имагинарна утопија већ “духовна мапа” у којој један смисао