Rajko Grlić: Sto najboljih filmova koje nikada neću snimiti
Dnevnik 16.05.2018 | Dnevnik.rs
Rajko Grlić, nesporno jedna od najznačajnijih figura sedme umetnosti na ovim prostorima, bio je pre dve večeri gost Akademije umetnosti u Novom Sadu i studentima, ali i njihovim brojnim profesorima, pričao o svojim prvim filmskim iskustvima, školovanju u Pragu, uzorima, ostvarenjima koje bi mogao da gleda „za doručak, ručak i večeru”, poput „Bulevara sumraka” Bilija Vajldera, saradnji sa „praškim klasićem” Srđanom Karanovićem, koja je iznedrila „Grlom u jagode”, „Petrijin venac”, „Miris poljskog cveća”...
Druženje se neprimetno pretopilo u svojevrstan masterklas, tokom kojeg je autor antologijskih ostvarenja „Bravo maestro”, „Samo jednom se ljubi”, „Štefica Cvek u raljama života”, „Čaruga”, „Karaula”, „Ustav Republike Hrvatske”... nesebično i prilično detaljno mladim umetnicima pojašnjavao kako nastaju scenaristički predlošci njegovih filmova – od prve, druge, sve do završne ruke, a znalo ih je biti i dvanaest – kako se razvijaju likovi, kakva je
