Иугоносталгхиа (4)
Данас 18.05.2018 | Пише: Светислав Басара
Морам се решити чула, помислих одмах потом, после ћу видети шта ћу, немам сад времена да мислим о томе, а не треба ни да мислим, јер се чула не могу решити пре него што престанем да мислим, а не могу да престанем да мислим, помислих.
Па ипак, помислих, клозети београдских кафана нису били само попришта разврата, свашта се ту догађало, бивало је ту и добрих ствари. Мени је, рецимо, помисао да је овај свет аномалија, а да сам ја аномалија чак и у таквом свету, први пут дошла из дупета у главу управо у клозету кафане „Зора“, једном приликом док сам се ту – мислећи да ми је куцнуо самртни час – гушио и повраћао овердозиран примитивним опијатом, смртоносним чајем од чаура мака
