Аустралијски надбискуп Филип Вилсон крив за прикривање сексуалног злостављања деце

Суд у Аустралији осудио је католичког надбискупа за прикривање сексуалног злостављања деце током седамдесетих година прошлог века.

Тиме је Филип Вилсон, тренутно надбискуп у Аделаиди, постао највиши припадник Католичке цркве који је оптужен и осуђен за овакав злочин.

Утврђено је да је прикривао да је други свештеник, педофил из Новог Јужног Велса, злостављао дечаке.

Током суђења, Вилсон је негирао да су му се жртве жалиле на злостављање.

Вилсону ће казна бити изречена у јуну, а прети му до две године затвора.

Шта је речено на суду

Током претходног рочишта, Вилсон је пред судом у Њукаслу тврдио да није знао шта је радио свештеник Џејмс Флечер док је он био помоћни свештеник у Мајтленду, 130 километара северно од Сиднеја.

Флечер је 2004. године осуђен за злостављање деветоро деце. Умро је у затвору две године касније.

Једна од његових жртви, некадашњи министрант Питер Креј, рекао је пред судом да је Вилсону 1976. године детаљно описао како је био злостављан, пет година после немилог догађаја.

Судија Роберт Стоун одбацио је Вилсонове тврдње да се не сећа тог разговора и утврдио да је Креј поуздан сведок.

Свештеник је знао „да је оно што му је речено основана оптужба, али је желео да заштити Цркву и њену репутацију&qуот;, рекао је судија Стоун.

Друга жртва, која је захтевала анонимност, рекла је пред судом да је открила да је злостављана у исповедаоници, у својој једанаестој година.

Тврди да му је Вилсон тада рекао да лаже и да, као казну, изговори 10 молитви „Здраво Марија&qуот;.

Какве су реакције

У саопштењу Цркве наводи се да је Вилсон рекао да је „разочаран&qуот; пресудом и да ће размотрити даље правне кораке.

Његови адвокати покушали су да оборе случај у четири наврата, након што је 67-годишњаку установљена Алцхајмерова болест.

Жртве злостављања поздравиле су пресуду емотивним реакцијама испред суда.

„Надамо се да ће оваква одлука разоткрити хипокризију, превару и злоупотребу моћи и поверења коју је Црква показала&qуот;, казао је Крејг.

Како се Аустралија понашала у сличним случајевима

Пре шест година, тадашња премијерка Џулија Гилард формирала је комисију, највиши облик јавне истраге, која је имала задатак да нађе институционални одговор на случајеве злостављања деце.

До објављивања извештаја у децембру прошле године, комисија је одговорила на 42 хиљаде позива, упутивши више од 2500 случајева надлежим институцијама.

Наведено је да су институције попут цркви, школа и спортских клубова „озбиљно заказале&qуот; у заштити деце.

Посебна критика упућена је институцијама Католичке цркве. Надбискуп Денис Харт, председавајући Аустралијске католичке бискупске конференције, понудио је „безусловно&qуот; извињење.

Премијер Аустралије Малколм Тарнбул рекао је да је откривена „национална трагедија&qуот;.

Како су завршени случајеви широм света

Први случајеви свештеничког насиља откривени су осамдесетих година 20. века. Током деведесетих, појавила су се открића о раширеном насиљу у Ирској, док су се слична открића у овом веку проширила на десетине земаља.

Ирска, Сједињене Државе и Аустралија спровеле су националне истраге, а било је и скандала прикривања, попут оног у надбискупији у америчком граду Бостону.

Иако је било осуђујућих пресуда за свештенике, у многим случајевима они су или пресељени или пензионисани, а у неким случајевима, посебно у САД, постизане су финансијске нагодбе.

Удружења жртава жалиле су се да пресуде не иду даље од најнижег свештеничког реда јер је свега неколико виших свештеника одговарало, иако је велики број њих напустио позиције због своје улоге у случајевима злостављања.

Један од случајева који је укључио највише великодостојнике забележен је у Чилеу. Свих 34 католичких бискупа понудили су да се повуку. Папа Фрања предао им је документ на десет страна у коме је црквена хијерархија у Чилеу оптужена за немар у случајевима злостављања деце.

(ББЦ Невс, 05.22.2018)