Како је нестало острво Ада Кале

Има нешто заједничко код свих који су заувек изгубили земљу или место у коме су рођени. Није то само жал за детињством и златном младошћу, када је свакоме трава била зеленија и све невиније и лепше. Више је нека обогаљеност душе, осећање да њен недостајући комад боли као да још постоји, мада се зна да га више нема или да се неповратно променио. Кроз орнаменте на прозорима који обликују речи Ада Кале падају зраци новембарског сунца, и