Ljubomir Živkov: Sajam
RTV 16.06.2018 | RTV
FARKAŽDIN - Ko zna do kog uzrasta sam bio uveren da je Sajam u Novom Sadu zapravo i jedino poljoprivredni sajam, na koji sam bio vođen nekoliko godina uzastopno. Čak sam bio načuo nešto o vašarima izvan Debeljače, iako se nisam upinjao ni da ih zamislim, a Sajam je bio ono di me baba svakog proleća vodi da vidim lepe konje, lipicanere, štajerce, njonjuze, ali i da se upoznam sa najnovijim modelima kosačica, iako sam lično ja našom melihar samovezačicom, koju smo deda i ja svojeručno celu ofarbali, bio više
Sajam se ipak nije mogao meriti sa vašarom, gde je bilo konja, ždrebadi, ćušadi ništa manje nego na Sajmu, a bilo je milion drugih stvari koje su sve bile na dohvat ruke i koje su ljudi zaista kupovali i prodavali udarajući jedan drugog po otvorenom dlanu i dajući nove predloge za cenu: gledao sam, zapanjen, odrasle ljude kako se sigradu crveni rukavica, udaradu jedan drugog po dlanu, pljas, pljas, šaka udaranog još stoji ukrućena, ono što kupac
