Кад логика није доследна
РТС 17.06.2018
Одсуство генералне ʼидéе фиксеʼ у уметности двадесетог века увек ће измаћи аналитичару педанту. Он ће, напротив, уочити безброј суптилних идеја и пројеката којима су појединци решавали најкрупније проблеме. Нажалост, само своје сопствене, и то онда када је требало изнаћи решење и за све остале.
Обузето својом актуелношћу, својим модернизмом, наше савремено доба гледа на претходно као на нешто прошло, дакле пропало, и за њега осим презира и подсмеха нема других осећања. А ако бисмо се замислили над питањем Жана Касуа: Није ли управо наше доба смешно и мртво? Авај ‒ ову фаталну појаву презреше управо они за њен настанак заслужни. Дубина и интензивност презира просто изазивају потребу да се (она), следствено логици, (од)брани: у
