П(р)окопана носталгија
Данас 05.07.2018 | Пише: Ристо Лазаров
Једно сећање из Прага на Стару железничку станицу у Београду Први пут сам крочио на београдску жељезничку станицу (први перон, лево) као основац: преседали смо у воз за Тузлу, где смо из Штипа, на исток Македоније, ишли на патрони празник збратимљене школе из тог града. Било је мало ђачког страха и дисциплине, али више дечје радозналости.
Разгледали смо с нескривеним дивљењем железничку станицу, обишли сваки њезин кутак (гардеробу, ресторан, чекаонице…) Догодине исто преседање за Јајце, па матурска екскурзија кроз Југославију где се потрефило да баш у време студентских демонстрација шездесет и осме стигнемо у Београд; мало касније, са ове жељезничке станице возом који се звао ,,Пушкин“ први пут отпутовали за Москву, где Кијевски возгал, где смо сишли, стоји и пуном паром
