Немам ни завичај, ни спортски клуб, ни регију, ни нацију …
Данас 08.07.2018 | Пише: Раде Радовановић
Људи, сећања ... Срђан Дворник, филозоф Некако ме у животу није привлачило сјећати се својег животног тока, највјеројатније из страха да би се некако наметнуло да се, како се то каже, „подвуче црту“, направи „биланцу“ – а не вјерујем да би од мојег живота таквим уоквиривањем испало нешто смислено.
*** А ипак, често чачкам по сјећању, највише зато да себи објасним неке властите дефекте. Рецимо, како сам стекао неке особине, зашто зазирем од неких ствари, одакле ми нека ограничења… Нека врст сталне, аматерске психоанализе. *** Једна специфичност коју примјећујем јест то да немам оно што називају „завичај“. Рођен сам у Шибенику, сви моји су били Далматинци, али из разних мјеста, који су се напросто, идући за запослењима, сви у једом
