Rapsodija o siru
RTS 15.07.2018
Srbi, za razliku od nekih (čak i manjih) naroda, nisu spremno dočekali obuhvatnije vreme koje (za razliku od onog u kome umetnost teži posebno čistom nacionalnom karakteru) daje šanse jednima da uplivišu u polje interesovanja drugih, pritom uz velike populacione potencijale.
Dočekali smo ga s motikom ili puškom u ruci, a ne za klavirom. Potpuno neracionalno i stihijski (kakvi smo vazda, uostalom) mi smo ono prvo (nacionalno) likvidirali pre nego što smo stigli da ga pošteno iskoristimo. Krajem 19. veka (kada su postojale izvesne mogućnosti da srpska muzika pokrije svoju primitivnu golotinju velovima klasične evropske veštine) jedva da je bilo nekoliko ljudi koji su umeli da čitaju note. Čak ni jedan Stevan Mokranjac
