Težak rastanak od rodnog Koniča

„Bilo je to negde 1960. ili 1961. godine, tada nisam znao da je to značilo za sva vremena – Zbogom, Koniče! Pričalo se da idemo za Novi Pazar, da ćemo tamo da živimo… Jedino što smo znali je da idemo u grad. Ma, nije mi se odlazilo, nikako. Došla je neka konjska zaprega, jedino prevozno sredstvo tog vremena u planinskim predelima. Sve što smo imali natovarili smo u nju, a mi deca pešice za zapregom. Stalno sam zaostajao nekih 300, 500 metara za