Мајке су неустрашиве, у ватру би за дете скочиле и ничег се не плаше! Али од овог страха умиру сваки дан полако...

Остави укључено светло – каже ми док се на прстима искрадам из собе. – Зашто, мила? – Зато. – Па није ваљда да се толика девојка плаши мрака? – Молим те, остави упаљено – понавља. – Ок, али појешће те комарци, само да знаш. – Нека ће. Мама? – Молим? – А је л’ се ти плашиш нечега? Ал’ онако баш баш? – Ко, ја? Мама се ничега не плаши, душо. Мама се ничега не плаши. Осим да ћеш ми порасти пре него стигнем да те добро изгрлим и изљубим, и да