Беседа петра божовића: Дођоше балканска правила и применише се у сферама духа

Сила отме земље и градове, а камоли... А ја, што ћу, а и са киме ћу, мало руках малена и снага; сламка једна међу вихорове. Племе моје сном мртвијем спава. Суза моја нема родитеља. Нада мном је небо затворено. Да је иђе брата у свијету да зажали ка’ да би помога’... Има ли иђе иђе иђе иђе ишта ишта ишта, Има ли иокле, иокле, иокле, икаквога јава и аваза? Мога ли икад, икад, икад, исто, исто, исто, икако, икако, и од кога, дознат, да се црно