Zoran Zaev za BBC na srpskom: Referendum je pozitivna lekcija i za Evropu

U finišu kampanje do refrerendumskog izjašnjavanja Makedonaca o sporazumu sa Grčkom i novom imenu zemlje, i subotom, u polupraznoj zgradi Vlade, u premijerskoj kancelariji sedi glavni protagonista Zoran Zaev.

Nekadašnja centrala Komunističke partije, koja je za vreme prethodnog premijera Nikole Gruevskog pretvorena u „Belu kuću" neoklasicističkog stila, Zaevu služi kao mesto za predah između mitinga i sastanaka sa zapadnim državnicima koji neprestano sleću u Skoplje.

„Odgovaram na tri do pet hiljada poruka dnevno i to čini da sam u toku sa svim problemima - to je prednost male zemlje.

Tako znam da je raspoloženje u zemlji pozitivno", kaže Zaev u razgovoru za BBC na srpskom.

Ipak, jasno vidi gde može biti problem - neophodno je da na referendum izađe više od polovine upisanih birača, a broj od 900 hiljada glasača je veliki izazov.

„Pitanje je da li će na glasanje izaći dovoljan broj ljudi, posebno jer na referendum ne izlazi isti broj građana kao na izbore."

Glasanje je zakazano za 30. septembar i to je tek jedna od etapa u promeni imena Makedonije u Republika Severna Makedonija.

Referendum u Makedoniji

• Održaće se 30. septembra 2018. godine
• Pravo glasa ima oko 1 800 000 građana
• Za uspeh referenduma potrebno da izađe pedeset odsto upisanih birača plus jedan (oko 900 hiljada)
• Troškovi kampanje 3,5 miliona evra

Tri teme - jedno referendumsko pitanje

Referendumska kampanja obojena je jednoličnim tonovima - sem odluke opozicione VMRO-DPMNE da prepusti građanima odluku o referendumu iako je ta stranka protiv sporazuma, sve ostale parlamentarne stranke podržavaju dogovor sa Grčkom.

Ova jednoličnost dodatno je ojačana načinom na koje je postavljeno, za opoziciju sporno, referendumsko pitanje.

„Sve parlamentarne stranke su za ulazak u NATO i EU, ali je opozicija protiv dogovora sa Grčkom.

Ne možete da budete protiv NATO-a i EU i zato i nema kampanje da se glasa protiv na ovom referendumu", kaže premijer Zaev.

Na opasku da su u pitanju pomešane različite teme, Zaev odgovara da je promena imena inicirana upravo zbog nastavka evroatlantskih integracija.

„Što kaže moj generalni sekretar - kada me je matičar pitao na venčanju da li uzimam svoju suprugu, pitao je da li je uzimam i u dobru i u zlu.

Ne možete da uzmete suprugu samo u dobru - te dve stvari su povezane i ne bi bilo logično da se Makedonija izjašnjava samo o NATO-u, samo o EU ili samo o dogovoru sa Grčkom.

Ako jedno uspe - uspeva i drugo i obrnuto."

Ovaj referendum poslužiće i kao makedonska potvrda želje za članstvom u NATO-u - novog referenduma na tu temu neće biti.

O Evropskoj uniji, Makedonci će glasati, bar još jednom - iako se na listiću nalazi pitanje o članstvu u Uniji, ovaj odgovor neće biti konačan jer će se ponovo o istom glasati na kraju pregovora.

Dan posle referenduma

Makedonski premijer izjašnjavanje 30. septembra vidi kao „istorijsku šansu da narod izabere evropsku Makedoniju, perspektivu za generacije posle nas".

Zbog toga gotovo i da ne uspeva da dočeka kraj pitanja o tome ima li „Plan 2" - ako referendum ne uspe.

• Zaev: I „Plan 1" i „Plan 2" su da referendum uspe.
• BBC: Nemate plan ako ne uspe?
• Zaev: Ja čvrsto verujem da će da uspe.
• BBC: Ali kao ozbiljan političar, razmišljate li šta će biti ako ne uspe?
• Zaev: Za svaku zemlju postoji scenario ako nešto ne uspe. Ali ne želim o tome ni da mislim niti da razrađujem taj plan. Čvrsto verujem, a i građani to kažu u svim anketama, da će referendum da uspe. A onda ćemo sve to da iskoristimo na ekonomskom planu.

Upravo na ekonomskim obećanjima zasnivaju se poruke na bilbordima podrške referendumu - ako se glasa „za", u Evropu će se izvoziti poljoprivredni proizvodi, studenti će besplatno studirati u Evropi, a makedonski jezik će se govoriti u Evropskom parlamentu.

Niz obećanja koja sjajno zvuče, ali - dolaze sa punopravnim članstvom zemlje u Evropskoj uniji, od koga Makedoniju dele dugotrajni i detaljni pregovori.

„To je tema na mitinzima i susretima sa građanima - da svi znaju da prvog oktobra neće poteći med i mleko u Makedoniji.

Ali to je put kojim idemo, tako da to jasno kažemo građanima", zaključuje Zaev.

Diplomatska promenada u Skoplju

Skopski aerodrom najpre je ove godine promenio ime - ne zove se više „Aleksandar Veliki", a onda je postao diplomatski najfrekventniji u ovom delu Evrope.

„Referendum je pozitivna lekcija za Evropsku uniju, čak i za zapadne zemlje - jer ni tamo nema mnogo dobrih iskustava sa referendumom."

U prestonicu Makedonije, prethodnih nekoliko nedelja stizao je ceo vrh Evropske unije, nemačka kancelarka Angela Merkel, austrijski kancelar Sebastijan Kurc, američki zvaničnici - od ministara do važnih kongresmena.

„Evropa i demokratski svet su obećali - ako vi uradite svoje, mi ćemo uraditi naše.

Mi smo napravili dogovor, oni su isporučili - poziv u članstvo NATO-a i otvaranje pregovora sa EU."

Zaev sada svoje goste podseća na nove obaveze.

„Ako sprovedemo dogovor, EU treba da u junu 2019. godine otvori pregovaračka poglavlja, a NATO u februaru da donese Protokol o ratifikaciji u zemljama članicama."

Svi naši referendumi

„Ime države važno i Albancima i Makedoncima"

„Nemamo dovoljno kamenja da napadnemo Rusiju"

Upadljivo je odsustvo javnih diplomatskih poseta ruskih zvaničnika - osim javnog stava da su protiv ulaska Makedonije u NATO, Moskva se zvanično nije uključila u referendumski diplomatski saobraćaj.

„Zamolio sam ruskog, ali i sve ostale ambasadore, da prepuste građanima da donesu odluku - mi smo demokratska, suverena zemlja u kojoj građani odlučuju.

I ne mogu da kažem da se neko mešao do sada u to pitanje - da li je to Rusija, Nemačka, SAD, Britanija ili neko treći."

O neformalnom uticaju Rusije i pokušajima da referendum propadne, o čemu je u Skoplju govorio i američki ministar odbrane Džim Matis, Zaev nema zvanične informacije.

„Kao predsednik vlade, ne mogu da kažem da imam dokaze da Rusija ili bilo ko drugi utiče na građane.

Mogu samo da potvrdim da Rusija ne želi da se NATO proširi na Makedoniju - i to je javno poznat stav koji može da utiče na građane da donesu odluku, ali to je demokratsko pravo jer građani treba da imaju sve informacije."

Umesto toga, Zaev želi ekonomsku saradnju.

„Nemamo dovoljno kamenja da napadnemo Rusiju.

Možemo da joj ponudimo naše proizvode, unapredimo saradnju, kupujemo proizvode poput gasa, gvožđa", kaže makedonski premijer ne zaboravljajući da naglasi da za Makedonce članstvo u NATO-u i Evropskoj uniji nema alternativu.

Ko je Zoran Zaev

• Rođen 8. oktobra 1974. godine, u Strumici
• Diplomirao na Ekonomskom fakultetu u Skoplju, na istom univerzitetu stekao i master
• Od 2005. do 2016. godine bio gradonačelnik Strumice
• Od 2013. godine lider Socijaldemokratske stranke Makedonije i lider opozicije
• 31. maja 2017. godine izabran za predsednika Vlade Makedonije

O granicama na Balkanu

Makedonski referendum se s pažnjom prati i u susednim zemljama.

Sa tolikom pažnjom da srpski predsednik Aleksandar Vučić sa vidnom ironijom uporno ponavlja kako referendum koji bi on organizovao o statusu Kosova nikako ne bi imao pitanje po makedonskom modelu, sa više tema.

„Mogu da Vam dam samo odgovor koji će očuvati prijateljstvo Srbije i Makedonije - to mi je dužnost, jer makedonski narod voli srpski narod i obrnuto.

Nije lako predsedniku Vučiću.

I pošto mu nije lako, nemam komentar", pokušava da smiri tenzije Zaev.

Kaže i da će Skoplje podržati rešenje za Kosovo koje bude plod dijaloga i koje će služiti unapređenju života Srba, Albanaca i drugih građana.

„Sva rešenja treba da proizađu iz dogovora i da budu podržana i prihvaćena u regionu - jer se sve to odnosi na čitav region."

Na pitanje brine li ga rešenje koje podrazumeva promenu granica Srbije i Kosova, Zaev radije sa promene, pažnju usmerava na - otvaranje granica.

„Mene ne bi brinulo ako bismo otvorili međusobne granice članstvom u Evropskoj uniji - i onda, who cares (prim. aut. koga briga)."

Za pregovarače Srbije i Kosova, Zaev traži mir i vreme - jer kaže da se na taj način došlo i do dogovora Atine i Skoplja posle decenijskog spora.

„Ako Zapadni Balkan ostane bez otvorenih bilateralnih pitanja, ma ko da dođe na vlast u Evropskoj uniji posle izbora sledeće godine, ne može da ostane ravnodušan prema Zapadnom Balkanu", kaže Zaev uz nadu da bi kosovsko pitanje moglo da se reši u ovoj deceniji.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 09.19.2018)