Одрастао је у дому јер родитељи нису имали новца ни за храну: Цео дан сам радио за парче сланине, а сада пуне пакете поклона носим прихватилиштима за децу

Са 14 година, у поцепаној кошуљи и великим панталонама, гладан и жедан, Анастас Скакоски први пут је крочио у Центар за прихватилиште за децу и омладину на Вождовцу. Била је то 1973. Одвео га је отац по налогу суда и службе за социјални рад. Не зато што се тукао или крао, већ због страшног сиромаштва. - Живео сам у кући без струје и воде, надничио сам од девете године, а понекад сам за цео дан рада добијао само комад сланине. Да преживим.