Одбојкашице Србије су светске првакиње већ четири дана - и то више није вест.

Вест јесте да у походу на нову олимпијску медаљу у Токију 2020. тренер Зоран Терзић жели да их задржи на окупу.

На дочеку испред Старог двора у Београду од окупљених је тражио подршку баш за то.

Тим је дочекан, специјална медаља додељена председнику Србије Александру Вучићу, дате изјаве за медије, направљене фотографије, па сада, након историјског успеха, екипа може мало и да предахне.

Историјски успех, што сигурно јесу медаља и трофеј које су одбојкашице донеле из Јапана - јер су први пут постале шампионке света, дошао је након олимпијске бронзе и европског злата.

За овакав успех сигурно је заслужно то што екипу већ 17 година води један човек - Зоран Терзић, каже за ББЦ на српском председник Одбојкашког савеза Србије (ОСС) Зоран Гајић.

„Он је довољно искусан, стручан и познаје ситуацију у светској женској одбојци, познаје конкуренцију и наше играчице. То су сигурно предности&qуот;, каже Гајић.

Континуитет стручног тима у спорту је генерално важан, а то доказују бројни тимови и репрезентације.

Ипак, то се не дешава увек, додаје.

Од Токија до Токија

На репрезентативну клупу „алфа и омега&qуот; женске одбојке, како за ББЦ на српском тренера назива Маја Огњеновић, сео је 2002. и од тада је не напушта.

Са одбојкашком репрезентацијом Југославије, коју је тада водио, није остварио значајнији успех.

Венгер напушта Арсенал на крају сезоне

'Спортски Фејсбук' из Србије жели да промени свет

Српски бокс узвраћа ударац

Они су почели да се ређају од 2006. Та прва медаља, освојена под новом заставом и химном, и најновија - истог су порекла. Освојене су на светским првенствима у Јапану. Те 2006. одбојкашице су у Србију донеле бронзу.

Од тог Јапана до овог Јапана прошло је 12 година, а репрезентација је са разних такмичења у међувремену донела 14 медаља.

Тим се мењао, играчице су одлазиле и долазиле, али Терзић је и даље ту.

„Из моје перспективе, сасвим је нормално да се тренери не мењају често. То јесте један од услова за добар резултат&qуот;, каже за ББЦ на српском Зоран Терзић.

„Када тренери имају подршку, када имају право на грешку, када им се омогући да на прави начин раде - успеси сигурно долазе.

И тако је у свим спортовима, тимовима и репрезентацијама&qуот;, прича Терзић.

План репрезентације је да и следећи пут из Јапана - са Олимпијских игара, донесе највеће одличје.

Тренер као синоним за екипу

Колико је континуитет битан потврђују и други спортови - међу успешним женским репрезентацијама је кошаркашка и то од када је на клупу дошла Марина Маљковић.

Она води женски сениорски кошаркашки тим од 2011. године, а пре тога је била асистенткиња у млађим селекцијама.

Алексеј Осин, новинар радија „Ехо Москва&qуот;

• Један од најпознатијих примера када је о тренерима који дужи низ година воде један тим је случај Николаја Карполова и женске одбојкашке репрезентације Русије.
• И женску рукометну репрезентацију Русије има дугогодишњег тренера. Евгени Трефилов је на клупу дошао 2000, напустио је 2012. и вратио се 2013, где је и данас.
• Женски фудбалски тим Шпаније може се похвалити тиме да је 27 година имао истог тренера - Игњација Квареду.
• Исто толико година Алекс Фергусон је водио Манчестер јунајтед, што је у историји Премијер лиге најдужи период са истим тренером у неком клубу.

Успеси крећу убрзо пошто је села на место главног тренера сениорки - полуфинале Европског првенства 2013. године, четвртфинале Светског првенства 2014. године, прва медаља 2015. Са Европског првенства кошаркашице су тада донеле злато - прво икад за женску репрезентацију у том спорту.

Низ се наставио, а 2016. је међу осам освојених олимпијских медаља, била и сребрна које су донеле Маринине изабранице.

Она их је након тога напустила, отишавши са места тренера. Тиму се убрзо вратила, почетком ове године.

„На самим почецима, када сам улазила у кошарку, пратила сам и женске и мушке екипе у којима је један тренер радио дуги низ година. То је заиста кључ успеха и оно што се данас изгубило&qуот;, каже за ББЦ на српском Марина Маљковић.

Суштина спорта је то да тренер буде синоним за екипу, било да је реч о репрезентацији или клубу, додаје.

„То је у кошарци доносило највише резултата - као Душко Вујошевић у Партизану, Богдан Тањевић у Босни и Стефанелу, Жељко Обрадовић у Панатинаикосу или сада у Фенербахчеу&qуот;, прича Маљковић.

Исто је и са одбојком.

„Свакако да велики утицај на успех репрезентације има и то што је ОСС на време препознао правог тренера у Зорану Терзићу и дао му одрешене руке. Добио је могућност да ради и креира оно што он хоће. Свим тренерима је то најважније&qуот;, каже Марина.

Њен тим ће се ускоро окупити пред припреме за Европско првенство које се наредне године одржава у Београду.

На Олимпијским играма у Токију, имаће заједнички циљ - златне медаље за српску кошарку и одбојку.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 10.23.2018)