Владимир надзор
Данас 25.10.2018 | Пише: Светислав Басара
Ућутали се нешто непрејебивци који раскринкавају мој прљави посао навраћања воде на воденицу Њега Врховног да бих, за узврат, у осамдесет петој, да кажемо, години био постављен за амбасадора у Парамарибу или бар у Викторији, престоници Сејшела, најновијег лидера у непризнавању „лажне државе“.
Бити, наиме, непрејебив, то значи бити екстремно опрезан, непрестано држати четворе очи отворене, непрестано пратити „развоје ситуација“, без престанка анализирати како ће ова или она ситуација имати утицај на добробитије непрејебивог. Следствено су се, можебити, неки непрејебивци након чтенија колумне „Београдска шума“, одали следећем току мисли: Пусти, море, крају, могао би ђаво однети шалу, могао би „колумБниста“ (тако ме неки зову) ваистину
